Julskog vikenda odlučile smo drugarica i ja da se uputimo ka istočnoj Srbiji i obiđemo neke najlepše vidikovce i lokalitete Nacionalnog parka Đerdap. Dunav je u celom svom toku najširi, najuži i najdublji upravo na ovom području, našem najvećem Nacionalnom parku i od jula 2020. godine prvim Eko parkom u Srbiji.
Prvo mesto koje smo posetile bio je Lepenski Vir. Ovaj lokalitet je vredno posetiti jer je upravo tu nastala prva evropska civilizacija. Ovo arheološko nalazište pruža pogled na svet od pre 9000 godina!! Na samo 15 km od Donjeg Milanovca, nalazi se jedno od najznačajnijih otrkića koja se vezuju za mezoilit. Na ovom lokalitetu izvdvojena su naselja koja pripadaju ranom mezolitu od 9500. do 7500 god. Pre n.e. Ljudi su naseljavali ovo mesto 2000 godina i to za vreme su prešli evolutivni put od lovca i sakupljača plodova do organizovane društvene eknomske zajednice. Stanovnici Lepenskog Vira bili su prvi urbanisti i graditelji na ovim prostorima jer su pravili kuće koje su u osnovi bile trappezoidnog oblika prekrivene drvenom konstrukcijom, lišćem i kožom divnljih životinja. U kućama se nalazilo ognjište, mali žrtvenik i kamene skulpture kojse su predstavljale njihova božanstva. Upravo su te skulpture postale prepoznatljiv znak Lepenskog Vira širom sveta i predstavljaju najstariju umetnost te vrste u Evropi. 3D rekonstrukciju staništa prema Dušanu Bojicu mogle smo, između ostalog, videti na ovom lokalitetu koji nam je dočarao kako je izgledalo jedno ognjište. Nemojte propustiti kratak dokumentarac o tome kako je pronadjen Lepenski Vir jer je cela ekspedicija zabeležena je kamerom.
Nastavile smo ka Donjem Milanovcu kako bismo se popele na najlepši vidikovac u Nacionalnom parku Đerdap- Ploče. Pre nego što smo se uputile ka ovom vidikovcu svratile smo u turistički info centar u Donjem Milanovcu i prikupile sve informacije o tome kako da dodjemo do Ploča. Krenule smo put Kladova i posle nekih 20km naišle na tunel, kao što su nam objasnili, pored tunela se nalazi dugačak parking gde smo ostavile auto i magistralom krenule pešaka u pravcu Kladova i posle nekih 7min došle do rampe za ulazak na stazu odakle kreće uspon. Platile smo ulaznicu i krenule polako da se penjemo. Uspon je trajao 45 minuta. Vidikovac Ploče, iznad kanjona Mali Kazan, nalazi se na nadmorskoj visini od 355m. Ovde Dunav ima najmanju širinu od 150 do 180m zavisno od vodostaja. Prizor je bio neverovatan. Nismo mogle da odvojimo pogled neko vreme a onda smo izvadile kameru i napravile par fantastičnih fotografija. Preporuka je da idete sami na ovaj uspon jer kad je veća grupa doživljaj na vidikovcu neće biti isti. Nije potreban vodič, putevi su lepo obeleženi. Moći ćete na miru da uživate u prirodi i bogatstvu ovog dela Srbije.
Nakon što smo se spustile do početne tačke, čekao nas je brodić kojim smo plovile Dunavom. Iako se nismo najavile na vreme i ture brodićem su tog dana bile završene, preljubazni momci General Boat-sa su nas sačekali i organizovali turu za nas dve. Udobno smo se smestile i krenule ka Trajanovoj tabli i Decebelevoj steni. Ukoliko idete u periodu kada brodići voze ture nikako nemojte da propustite ovo iskustvo. Osim što smo se osvežile i bile blizu Dunava, odličan tim General Boat-a nam je dao odgovore na sva pitanja koja smo imale dok su nam govorili o znamenitostima pored kojih prolazimo. Kamena skulptura Decebala nalazi se na levoj obali Dunava, u blizini rumunskog grada Oršava, preko puta čuvene Trajanove table. Decebel je bio poslednji kralj Dakije i njegov lik stoji stoji uklesan u steni. Ova statua najveća je skulptura u steni u Evropi sa svojih 40m i zaista je impresivna. Preko puta, na liticama đerdapske klisure, iznad površine Dunava, nalazi se Trajanova tabla sa latinskim natpisom posevećena rismkom Caru Trajanu. Plovidba je trajala 45min i uživale smo tokom čitave ture, prolazeći kroz virove.
Nakon svih avantura ovog dana otišle smo u Donji Milanovac na kasni ručak/večeru i nakon toga uputile se u restoran ,,Lepenac’’, gde smo takođe u poslednjem momentu našle smeštaj. Vrlo ljubazni domaćini su nam pokazali našu sobu koja je imala izlaz na Dunav, pitali da li smo gladne i da li nam je još nešto potrebno. Ujutru smo ustale rano i kada smo izašle iz sobe zraci sunčeve svetlosti prelamale su se Dunavom i mi smo bile oduševljene prizorom. Zadržale smo se nekoliko minuta pred ovom slikom i nastavile dalje prema planu koji smo imale tog dana. Sledeći vidikovac koji smo obišle bio je Kovilovo.
Ka Kovilovu vodi kratka staza, dužine 1,2km i prosečan nagib 3% te spada u grupu lakših staza. Krenule smo putem Donji Milanovac- Majdanpek i nakon 3-4km naišle na tablu na kojoj piše Kovilovo vidikovac. Ostavile smo auto ispred rame i uputile se ka vidikovcu. Nadmorska visina je 358m i sa vidikovca smo videle Donjomilanovačku kotlinu dugačku preko 25km i sve tri lokacije Donjeg Milanovca. Shodno tome da smo došle rano nije bilo baš nikog i mi smo maksimalno tu privilegiju iskoristile. Povratak nam je oduzeo tačno 18 minuta i uz put smo razmišljale gde bismo mogle da doručkujemo pre nego što nastavimo ka Kladovu.
Pravo mesto za nas bilo je eko-etno selo Kapetan Mišin Breg, koji smo prošle dok smo vozile ka Kovilovu. Etno selo radi od 9h i taman smo došle nekoliko minuta od otvaranja. Bile smo ponuđene vlaškim uštipcima koji smo prihvatile i dok su nam domaćice pravile doručak, mi smo obišle etno selo i napravile lepe fotografije za uspomenu. Imale smo doručak sa pogledom na Dunav, u prirodi, sunčanom vremenu i pozitivnom energijom da nastavimo dalje naš put.
U Kladovu je trebalo da sačekamo poznanika koji nas je vodio do vodopada Blederije. Stigle smo malo ranije i rešile da se okupamo u Dunavu na gradskoj plaži u Kladovu i popijemo piće u beach baru. U celom svom toku Dunav je najčistiji u Kladovu ali je i brži tok reke nego u Golupcu. Nakon osveženja našle smo se sa Darkom. Pre nego što smo krenule ka Blederiji Darko je predložio da odemo monumentalne građevine- Trajanovog mosta gde se nalaze ostaci 1900 godina starih, monumentalnih stubova istoimenog mosta. One se nalazi na Dunavu u delu gde protiče kroz Đerdapsku klisuru i spajao je Gornju Meziju i Dakiju odnosno današnju Srbiju i Rumuniju, za vreme Rimskog carstva. Dužina mosta je bila 1.097,5 metara i oko 1.000 godina je važio za najduži most ikada sagrađen u svetu.
Nastavili smo put ka Negotinu.
Kako još uvek ne postoji tabla za vodopad Blederiju najbolje bi bilo da pratite put ka Brzoj Palanci a nakon toga put do sela Reka. Nakon skretanja od magistrale put do vodopada nije baš lako dostupan, vozila sam neasfaltiranim putem dužine 6,5km nekih 20tak minuta, prešli smo 2 kritična mosta i najzad stigli do vodopada. Strmim improvizovanim stepenicama spustili smo se do vodopada slušajući buku koju pravi. Blederija vodopad se nalazi na 32km od Kladova, visok je oko 7m i ispred vodopada nalazi se bazen u kome smo se rashladili posle stotine predjenih kilometara. Voda je hladna ali njena boja i sam osećaj da ste blizu vodopada prosto mami da se bar malo pokvasite. Mislim da smo izabrale najbolje vreme da posetimo ovaj skriveni biser Đerdapa.
Najlepše fotografije sa ovog putovanja možete videti u mojoj galeriji.
