Iako sam često prolazila pored Valjeva, na putu za Bajinu Baštu, nisam znala da prolazim pored najčistije reke u Srbiji i prelepog vidikovca sa kog se može videti jezero Rovni. Rešila sam da se pridružim, sad već dobrom drugu, Nemanji- Pustolovu na ovom jednodnevnom izletu i otkrijem ove divne lokacije, koje su mi do tad bile nepoznate.
Krenuli smo ujutru u 8h iz Beograda i uputili se ka Valjevu. Posle 2h puta stali smo kod vidikovca Markove stolice kako bismo uživali u jutarnjoj slici Valjeva. Ubrzo smo nastavili od Markovih stolica glavnim putem i posle par minuta stigli do manastira Ćelije, koji se nalazi na levoj obali reke Gradac. Nastavili smo ka prvom dvorištu manastira koje krasi novo sagrađena crkva od materijala siga, kamena koji se može naći u okolini Valjeva. Materijal je jako specifičan i zato ga spominjem jer upravo on krasi zidove crkve. Manastir Ćelije se nalazi u selu Lelić, potiče iz XIV veka za vreme vladavine kralja Dragutina. Freske u crkvi su predivne, nemojte ih slikati, napomena stoji na ulazu kod glavne kapije manastira. Obišli smo prvo dvorište i uputili se ka drugom, gde se nalazi crkva iz XIV veka i vrlo je skromna u donosu na novo sagrađenu. Ono što mi se mnogo svidelo u ovom delu manastira, jeste prostran travnjak. Dvorište nove crkve je betonsko i daje sasvim drugačiji utisak od starog dela.
Nakon obilaska manastira nastavili smo stazicom sa leve strane na dole ka reci Gradac tj. izvoru reke Gradac. Iskreno, oduševljena sam bila bojom vode, čistoćom i prirodom koja je okružuje. Izvire u podnožju planine Povlen, i teče sve do Valjeva, gde se uliva u Kolubaru. Gradac se često pominje kao najčistija reka u Srbiji. Kanjon reke Gradac dugačak je 22.7 km od izvora do ušća. Staza pored reke je prohodna i ja sam malo išla stazom, malo sam hodala kroz reku koja je plitka ali samo u nekim delovima je dublja i tačno se vidi po boji vode u kojim delovima treba voditi računa. Tog subotnjeg dana bilo je 34 stepena i prosto sam morala da nađem način da se ohladim a ujedno i da osetim brzinu reke i tempraturu. Voda je izuzetno hladna i ne može se mnogo biti u reci. Nastavili smo put ka vrelu do kog je bilo potrebno nekih sat vremena lagane šetnje sa manjim usponima. Ne postoji tabla ili znak koja nas je uputila ka vrelu ali je bilo potrebno samo da pratimo tok reke, uživamo u lepoti prirode koja je okružuje i uz kratka zadržavanja smo stigli do izvora. Ovde je voda još hladnija, usudila sam se da uđem jer me je bila mnogo privlačila a i zaista je bilo mnogo vruće. Napravili smo mali piknik, natočili vodu da pijemo u povratku i krenuli nazad. Postoje više mesta na kojima je moguće kampovati i videli smo uz put mnogo podignutih šatora za koje nije potrebna dozvola, ljudi dolaze sa decom, prijateljima, kupaju se i uživaju. Mi smo se stacionirali blizu etno kuće, koja je bila zatvorena u periodu kada smo mi bili, jer se na nekoliko stotina metara dalje nalazi prostrana plaža pogodna za kampovanje i roštiljanje. Tu smo se rashladili i napravili kratku pauzu nakon čega smo nastavili ka poslednjoj lokaciji tog dana koju smo trebali da obiđemo- Velikoj Steni.
Kanjon reke Gradac je savršeno mesto za kampovanje, posebno leti jer se možete kupati u reci. Za sve one koji vole da uživaju u čarima netaknute prirode, da upoznaju prelepe predele, a ujedno da potraže odmor i osveženje od vrućih letnjih dana preporučujem da posete ovo mesto, na više dana, kao što ću ja uraditi sledeći put. Na samom početku nalazi se restoran ali sem njega ne postoji prodavnica, tako da se dobro opremite potrebnim stvarima i hranom ukoliko idete na jednodnevni izlet ili kampovanje.
Velika Stena se nalazi na putu za Bajinu Baštu. Pratili smo magistralni put i u jednom momentu glavni put je vodio ka krivini udesno a mi smo nastavili pravo ka velikoj brani nakon koje smo pratili glavni put. Na putu postoji tabla na kojoj piše Velika Stena i tu smo ostavili auto i pešaka krenuli označenim putem. Uspon je blag, bilo nam je potrebno 20min laganog hoda da dođemo do vrha stene. Do kraja smo došli kada smo videli jednu jako strmu uzbrdicu i čim smo se popeli imali smo pogled na Rovni jezero. Budite pažljivi kod ivice stene, tu gde se svi slikaju jer dovoljan je momenat nepažnje. Stena je vrlo strma i pruža predivan pogled ka jezeru i zelenilu ovog kraja.
Rovni je akumulativno jezero i nalazi se između sela Stubo i sela Rovni, na udaljenosti od oko 15 km od Valjeva. Jezero je nastalo pregrađivanjem reke Jablanice i izgradnjom brane koja je visoka 75m a dugačka. Najveća dubina jezera Rovni je 67m. Odavde se voda cevovodima sprovodi ka postrojenjima za prečišćavanje vode za Valjevo, Lazarevac, Lajkovac, Ub i Mionicu. Kada je sagrađena brana i formirano jezero, potopljena je crkva Svetog Arhanđela Mihaila, poznatija kao Valjevska Gračanica. U jezeru se i danas može videti krst na vrhu potopljene crkve koji viri iz vode.
