Iznad klisure Svrljiškog Timoka nalazi se srednjovekovni grad Svrljig koji datira još iz vremena Rimljana. Kada smo obilazili ovaj deo Srbije nismo planirali da posetimo Svrljiški grad i to bi bila velika greska.
Krenuli smo ka kotlovima reke Belice, međutim kako smo se malo izgubili, pitali smo meštane za najkraći put do ovog mesta. Objasnili su nam da moramo da se vratimo istim putem kojim smo došli i zaobiđemo stene koje su se prostirale ispred nas, sa druge strane u podnožju stena nalazi se pruga koja vodi do kotlova. Okrenuli smo se i krenuli nazad. Pored puta stajala je tabla sa natpisom: Utvrđenje Svrljiški grad. Zaustavili smo se i u trenutku doneli odluku da treba da obiđemo ovo mesto. Auto smo ostavili na livadi, pored table i krenuli putem koji je vodio do ostataka grada. Ova staza je izuzetno strma, potrebno je oko 15-20min penjanja do vrha ali je put obeležen i ne postoji opcija da se omaši. U jednom momentu stigli smo do suženja stena između kojih smo trebali da prođemo a iza kojih se videla čistina, nije bilo dvreća.
Popeli smo se do kraja puta, sa leve strane nalazili su se ostaci grada a sa desne su se prostirale strme litice koje su bile neverovatne. Prvo smo se uputili ka oštrim liticama kako bismo imali najlepši pogled na Svrljišku klisuru. Baš kao što su nam i meštani rekli, tačno ispod grada nalazila se pruga sa mostovima i tunelima celom dužinom klisure i mogli smo da vidimo most Milutina Milankovića. Odavde se odlično vidi reka koja produbljuje strme strane stena prepune pećina iznad kojih se izdižu ostaci mesta gde smo se nalazili, a ispod kojeg se, između Niševca i Varoša, nalazi kupalište Banjica, nekada omiljeno izletište Rimljana i Turaka. Sam grad je pretrpemo 4 faze- rimski period, vizantijski, srpski srednjovekovni i turski. Zbog položaja, grad je gotovo bio neosvojiv. Danas je dominantna visoka kula koja nije odolela vremenu. Prvi pouzdani, pismeni trag o gradu Svrljigu sreće se u IV veku naše ere, za vreme cera Justinijana.
Dovoljno nam je bilo oko sat vremena da se popnemo, obiđemo grad i uživamo u pogledu koji se pružao sa litica. Bila bi velika greška da nismo promašili put i vratili se kući ne videvši antički grad. Dalje smo se, prema prvobitnom planu uputili ka kotlovima reke Belice preko železnice iz mesta Niševac. Avanture sa kotlova reke belice možete pročitati ovde.
Saveti:
Poneti vodu, posebno ako idete za vreme leta, potrebna je udobna obuća zbog strmog uspona do grada. Vodite računa ako se penjete po liticama gde stajete jer su bas oštre i strme. Nemojte se dvoumiti oko posete antičkog grada ako se nalazite u ovom delu Srbije, nećete se pokajati.
