Verovali ili ne, tek nedavno sam prvi put posetila Kosovo i Metohiju! Predivni ljudi, predivni predeli i naravno najlepša od svih, Šar planina je bio povod da se pokrenem i osvojim najlepše i najviše vrhove, da se popnem na krov Srbije.
Kada sam pitala drugaricu Jovanu, koja je planinarila na Šar planini, šta mogu da očekujem, odgovorila mi je: ,,Očekuj Alpe!’’. Šaru bih podelila na dva dela: makednosku stranu (jugoistočnu) na kojoj su dominantni zeleni pašnjaci i severozapadnu stranu- kosovsku, gde je planina strma i poprima Alpski karakter, baš kao što je Jovana rekla. Planinarila sam sa obe strane.
Najpre da vas upoznam sa Šar planinom.1986. godine Šara je proglašena za jedan od 5 nacionalnih parkova Srbije. Prostire se na površini od 85km na samom jugu Srbije, prostoru autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i prostoru Severne Makedonije. Ime je dobila po paleti planinskog, šarenog pejzaža koji je najupečatljiviji u zimskom periodu. Najviši vrh u Srbiji je Bistro sa 2651m nadmorske visine. Planina je izuzetno strma, divlja, može joj se prići sa više strana i na njoj ljubitelji ekstremnih sportova uživaju, posebno skijaši koji koriste priliku da skijaju van uređenih staza. Na teško pristupačnim mestima ona krije čak 27 jezera, Šarske ili Gorske oči. Tako su nazvali jezera na Šar planini zbog izuzetne bistrine i čistoće vode, u šta sam se i sama uverila.
Krenuli smo iz ski centra Brezovica oko 8h. Prvog dana osvojili smo čak 4 vrha od kojih je naravno bio najviši i poslednji Bistro (2651 mnv). Kao što sam spomenula, Šar planina je izuzetno strma planina i sve vrhove koje smo penjali bili su na većim nadmorskim visinama. Do najvišeg vrha prenjali smo po grebenima i prvi vrh koji smo popeli bio je Crni kamen (2536 mnv). Svi smo bili oduševljeni oblacima koji su bili ispod nas i koji su nas pratili to cilja. Ovde je bila pauza za doručak sa neverovatnim pogledom, izvanrednim vremenom i dobrim društvom. Dalje smo nastavili ka Jezerskom vrhu (2604 mnv) i Jezerskoj čuki (2586 mnv). Put ka Jezerskom vrhu bio je izuzetno strm, bilo je snega pored staze kojom smo se penjali. Odavde se već mogao lepo videti Bistro vrh na koji smo trebali u tom momentu da stignemo tek za 4h. Od Jezerskog vrha do Jezerske čuke smo silazili, ne penjali, i mogu vam reći da je to najnezgodniji deo kompletnog planinarenja na Šar planini. Krševit predeo nas je dosta usporavao, oštro kamenje i nagibi uslovaljavali su nas da više puta zastanemo. I ovde smo napravili jednu kratku pauzu i uhvatili zalet za poslednji i najviši uspon dana. Bistro se uzdiže iznad sela Prevlac a do njega se dolazi prateći čitav potez grebena koji se nazivaju Peskovi. Ovde je vetar najjače duvao i umesto da nam oteža, davao nam je još veću motivaciju da skupimo snagu i odolimo njegovim udarima.
Popeli smo se na Bistro. Pogled je bio daleko lepši i predeli šareniji nego na svim vrhovima koje smo danas popeli. Stajali smo na krovu Srbije, na krovu naše prelepe zemlje.
Krenuli smo ka Crnom jezeru spuštajući se ka selu Prevlac gde nas je čekao prevoz do ski centra. Crno jezero je najviše izolovano jezero Šar planine, ima dimenzije kao jedan bazen, sa nepromenljivom vodom i dubine je 3.5m. Ovde smo napravili još jednu kratku pauzu i zatim krenuli nazad ka hotelu. Prilikom silaženja obilazili smo živopisne predele i prisustvovali smo najlepšim bojama jeseni na Šari. Silaženje smo završili oko 19h kada je uveliko bio mrak i tada smo upalili lampe i kreirali jednu neverovatnu sliku koju cu pamtiti do kraja života. Jedan od planinara je bio nespretan i povredio se prilikom spuštanja, što je dovelo do usporavanja cele grupe i zato se planinarenje završilo malo kasnije od očekivanog vremena.
Drugog dana išli smo na malo drugačiji predeo Šare- makedonski deo koji je karakterističan po livadskim pašnjacima i izuzetno jakom vetru. Tog dana je svakako duvao jači vetar nego prethodnog što nam je dodatno otežalo penjanje. Cilj je bio Piribreg i Štrbačko jezero. Čim smo krenuli vodič je rekao: ,,A sad, idemo da se pirimo!’’. Ne pamtim iskreno da sam ikad osetila jače udare vetra, toliko su bili jaki da sam više puta morala da stanem da me ne bi oborio niz greben. Bojan me je u par puta zadržao da ne padnem a zaklona nije bilo ni u najavi. Kada smo se popeli na Piribreg (2522 mnv) tepih oblaka se prostirao ispred nas i prizor je bio neverovatan. Ovde smo pravili prvu pauzu za doručak, pronašli smo improvizovani zaklon među kamenjem sa druge strane planinarske barake dok su se najbrži planinari krili baš iza nje. Vetar se nije zaustavljao i bio je sve jači. Nakon nešto više od pola sata pešačenja naišli smo na Štrbačko jezero za koje kažu da je duboko od 6 do 8m, u zavisnosti od doba godine, a nalazi se na nadmorskoj visini 2100m. Odvažni su se i malo brčkali u jezeru dok smo Bojan i ja vreme iskoristili odmarajući u zavetrini, sunčajući se i razmenjujući iskustva sa ostalim planinarima. Kujemo planove za sledecu avanturu!
Silaženje je bilo još gore od penjanja po vetru. Staza je bila uska i čim osetim jači udar vetra bukvalno se ukočim u mestu dok se ne prilagodim jačini vetra ili osetim da je popustilo. Bojan je više udara vetra snimio tako da ćete uskoro moći da vidite na našem You Tube kanalu kako je izgledala Avantura na Šar planini a do tada pogledajte videe sa ove planinarske egzibicije na mom instagram ili facebook profilu. Kada smo se već približili ski centru, i spustili na nižu nadmorsku visinu naišli smo na vodopad, koji je bio strm ali se do njega moglo popeti. Ovde smo natočili vodu i malo se osvežili jer je postajalo sve toplije kako smo silazili sa visinskih predela i kako su nas visoki grebeni štitili od udara vetra.
Šar planina je najlepša planina u našoj zemlji i ako već niste imali prilike da uživate u njenim lepotama mislim da je pravo vreme da se uputite u avanturu na Šari. Ona je više od nacionalno parka.
Na Šar planinu, ukoliko idete u oktobru, obavezno ponesite: planinarske čizme, jaknu koja ne propušta vodu i vetar, pantalone koje ne propuštaju vodu i vetar, 2l vode, suvo voće, hranu, zdrave grickalice, nešto slatko, rukavice, kapu, balzam za usne(preporučujem Baby Lips Maybelline), kremu za lice sa faktorom 50 (preporučujem Garnier).
