Istina je da ni jedna planina u Srbiji ne može da ostavi utisak na planinara kao Rtanj. Osim što je karakteriše oblik piramide sa njenog vrha pruža se neverovatan pogled i doživljava neponovljivo iskustvo.
Nalazi se blizu mesta Boljevac, a najbrže ćete stići autoputem E75 i isključenjem ka Paraćinu ukoliko idete iz pravca Niša ili Beograda. Nakon isključenja, bilo nam je potrebno 30minuta da dodjemo do mesta odakle se kreće do vrha Rtnja. Postoji više staza ali ja preporučujem onu u blizini ,,Ramonda“ hotela koji se nalazi u podnožju planine.
Staze su odlično obeležene i uspon bih podelila na dva dela. Prvo sledi nešto blaži uspon, šumskim putem i kamenitom stazom, gde je u zimskom periodu obično magla i mokro tlo, kako smo i zatekli. Oko sat vremena nam je trebalo da izadjemo iz ,,šumskog dela“ i prvi put imamo pogled na Rtanj kakvog ga svi opisuju, u obliku piramide. Iako smo bili oduševljeni prizorom tek kada smo se okrenuli ka šumi iz koje smo došli mogli smo da vidimo da se nalazimo već sada iznad oblaka.
Tu smo napravili kratku pauzu i spremili smo se za malo ozbiljniji uspon koji je trajao skoro 2 sata iako se činilo da ćemo stići i ranije. Kako smo se približavali vrhu tako je vetar duvao sve jače. Malo smo pratili stazu koja je krivudavo osmišljena da bi olakšala sam uspon, a malo smo se penjali i van staze, strmijim nagibom kako bismo ubrzali dolazak do Šiljka, na 1565mnv. Svakako, ova staza spada u srednje teške ali toplo preporučujem i vama koji niste toliko iskusni planinari, jer se često penju i mala deca sa roditeljima.
Na vrhu se nalazi mala kapela koju je podigla žena vlasnika rtanjskog rudnika i to 1935. godine. Danas se mogu videti samo ostaci kapele, a Šiljak je upravo prepoznatiljiv vrh zbog krsta koji se nalazi na ruševinama kapele.
Impresivan je osećaj popeti se i oko sebe videti samo oblake sa svih strana. Vetar duva izuzetno jako te zavetrinu možete pronaći iza kapele za kratak odmor pred silazak sa planine.
Rtanj je planina koju treba posetiti u svim godišnjim dobima, penjati u večernjim časovima kako bi se dočekao veličansveni izlazak sunca tokom proleća i leta, ali uživati u vrhovima koji vire iznad oblaka tokom jesenjih i zimskih dana.
Ono što me je jako razočaralo jeste gomila djubreta koja se nalazila na samom vrhu. Kako su bile skoro 2 kofe otpada nismo mogli da skupimo i ponesemo sa sobom. Nadam se da ću imati prilike da u saradnji sa prijateljima iz organizacije ,,Смећоловци“ dodjem na Rtanj samo sa ciljem da oslobodimo ovu planinu od gomile smeća koju sramotno ostavljaju posetioci.
Saveti za uspon na Rtanj:
