Sada već brojim posete Trebinju na prsima obe ruke. Zašto se stalno vraćam ovom gradu? Pa jednostavno, jedan je od najlepših gradova BIH, ako ne i najlepši, a ova poseta mi je bila posebno draga. Ako se pitate kada je pravo vreme da se poseti Trebinje odgovor je: uvek! Moram priznati da sam više puta bila u toplijim danima kako bih uživala u suncu i pila limunadu pod platanima, ali ova zimska poseta je učinila da o gradu steknem kompletnu sliku.
Da krenemo od početka. Ne znam zašto, rešili smo da do Trebinja dodjemo preko Žabljaka 😊 kažem, ne znam šta nam je bilo. Uveče oko 10h smo došli na granicu gde nam je saopšteno da moramo imati negativan test na covid, ukoliko kao državljani Srbije želimo iz Crne Gore da udjemo u Bosnu. Dakle, nemojte ići preko Crne Gore za Bosnu dok traje covid pandemija. Prevazišli smo prepreke na putu i ubrzo smo bili srdačno dočekani od strane domaćina Stevana i odmah krenuli sa pošalicama (IMT- Ima li mene tu
Bili smo smešteni u ,,Apartmanu Poeta“, na 53m od centra grada, sa pogledom na 16 platana koji su zasadili Austrijanci, kao i pogledom na prvi ikada podignut spomenik Njegošu i stari grad. Apartman je bio toliko udoban da nam je bukvalno bilo teško svaki put kad smo trebali da izadjemo, posebno jer je tih dana bilo nešto hladnije i zato što je pao sneg prvi put u poslednjih 5 godina.
Nova glavna turistička atrakcija grada Trebinja je etno selo u hercegovačkom stilu, koje je nedavno sagrađeno u kompleksu Grada sunca. U centralnom objekatu, površine preko 250m kvadratnih, sagrađenog od materijala sa ovog područja, nalazi se taverna sa ognjištem. Uživali smo u ovoj oazi mira pa nastavili ka Tvrdošu. Manastir se nalazi na 5km zapadno od Trebinja i najlepši je manastir koji sam posetila, bez imalo skromnosti. Na samom ulazu nalazi se parking i garderoba koju treba obući ukoliko ste neprikladno odeveni za manastir. Izgrađen je na temeljima crkve iz IV veka a nekoliko puta je rušen i obnavljan. Kada smo ušli u crkvu videli smo stakleni pod sa desne strane ispod kog se nalazio temelj prvobitne crkve a nastavivši dalje ka unutrašnjosti sa leve strane nalaze se jos 2 staklena poda gde su se mogli videti ostaci temelja. Tvorac manastira je car Konstantin i njegova majka Jelena. Zanimljiv podatak je i to da je baš na ovom mestu zamonašen Sveti Vasilije Ostroški.
Neizostavan deo svake posete je Hercegovačka Gračanica sa koje se vidi celo Trebinje, kao na dlanu. Nalazi se na oko 2km udaljenosti od centra grada i može se stići pešaka, a ako se ipak odlučite ići kolima, kao mi ovog puta, ispred same crkve imate parking. Preporučujem da u pogledu uživate u toku dana i obavezno kada padne mrak i kada se upale svetla Trebinja.
U blizini Trebinja, na 10km od Dubrovnika, nalazi se restoran ,,Drijen“ koji spaja hercegovački krš i jadransku obalu, u kome smo obitavali dobar deo ovog putovanja. Imali smo sreće da uživamo u atmosferi za koju su bili zaduženi najbolji muzičari iz Trebinja i odličnoj hrani. Policijski čas u ovom delu BIH krece od 11h tako da vodite računa ukoliko idete u večernjim časovima.
Jutro sam provodila uživajući u šetnji pored reke Trebišnjice, putem koji je vodio do Arslanagića mosta, na 1km od centra grada. Izgledom me podseća na Stari most u Mostaru ali je manjeg nagiba.
Uživala sam u svakom trenutku provedenom u gradu sunca, u društvu predivnog domaćina i jedva čekam da me put ponovo nanese u ovaj kraj.
