Jedva sam čekala da otvore granice Crne Gore bez ograničenja kretanja, testiranja na koronu i svega ostalog. Toliko toga smo Bojan i ja želeli da obiđemo Crnu Goru jer znamo koliko je ova država bogata. Što bi rekao jedan naš poznanik iz Crne Gore: ,,Gde još imaš da skijaš na planini u sred maja, a da posle sat vremena kupaš u moru? Gde?“. Teritorija Crne Gore zauzima 13.812 km² , a mi smo za 10 dana prešli 1500km!
Jedno od mesta koje sam želela da posetim jako dugo, čak više od svih koje sam obišla u prethodnih godinu dana bilo je Crno jezero. Nalazi se na teritoriji nacionalnog parka Durmitor, u podnožju vrha Međed, na 1416m nadmorske visine. Obično svi posetioci vide jedno Veliko jezero ispred sebe, a ne zavire u drugi kraj gde se nalazi Malo jezero koje je uskim tokom od 60m povezano sa Velikim jezerom. Iznenadila me je sledeća informacija, dubina Velikog jezera iznosi 26m dok je dubina Malog jezera skoro pa duplo veća, 50m. Zapravo, Malo jezero ima veću zapreminu od Velikog upravo zbog veće dubine. 855m je široko veliko jezero a malo 600m.
Postoji jedna legenda vezana za ova dva jezera koja kaže da je Sveti Sava putovao po ovim prosotrima i da su ga meštani optužili da je nešto ukrao i hteli su po tom osnovu da ga kazne. Sveti Sava je bacio kletvu da voda potopi selo i njegove stanovnike. Malo jezero je potopilo selo a Veliko jezero sve okolne livade.
Sve u svemu, očekivali smo da u maju nema snega i da je jezero potpuno odmrznuto, međutim dočekala nas je sasvim druga priča. Snega u maju ima dosta i mi smo se šalili da bi naša sledeća poseta mogla biti u avgustu kada se sneg otopi pa možemo i da se penjemo do vrha Međeda. 😊 Ovde smo se šetali i uživali sigurno 3 sata ako ne i više. U ovom periodu, prilikom otapanja snega, lako se otkrivaju izvori vode tako da smo napunili sve flašice koje smo poneli sa durmitorskom vodom.
Kako smo Bojan i ja hteli da otrivamo lepote Durmitora, uputili smo se na par jezera do kojih je put kompletno pod snegom i apsolutno je i dalje nepristupačno. Pitali smo se zašto nema još nekih tragova sem naših (pa realno ko je lud da se uputi na Zmijinje jezero u sred maja, znajući da je ovo najveće stanište u Evropi Mrkog medveda). Videli smo par tragova mede ali nas to nije sprečilo da nastavimo put ka jezeru. Ono što nas jeste sprečilo jeste konstantno propadanje u 2m snega koji nije očišćen i samim tim ne može da se prati staza. Pokrećem pitanje, zašto se zatvaraju skijališta kada ovde ima dovoljno snega za još bar mesec dana?
Koliko je Crna Gora jedna fantastična zemlja govori u prilog da smo pre sat vremena bili prekriveni durmitorskim snegom, gde je sasvim sigurno da još uvek može da se skija i borduje, a sada se nalazimo na moru gde je odlično vreme za kupanje.
Herceg Novi je za mene najlepši grad na Jadradskom moru. Apsolutno ne mogu da budem objektivna kada vam pišem o ovom mestu. Herceg Novi od 2014. godine obilazim 2 puta godišnje i to mi je ostala praksa do prošle godine kada me je omela situacija sa koronom. Uglavnom, dobre stvari ne treba menjati pa sam tako svoj put po CG nastavila preko HN-a, a planiram još jednu posetu kada ću izbaciti detaljnije šta sve možete videti u HN-u, šta treba da probate i obiđete od znamenitosti. Dugogodišnji prijatelji me često pozdravljaju: ,,Evo naše Novljanke!“ i mogu vam reći da mi uvek srce zaigra jer se zaista osećam kao njihova sugrađanka.
Prelepa slika koju sam podelila sa vama jeste sa Škvera, glavnog mesta svih dešavanja u HN-u i poznatog mesta okupljanja. Odavde kreću moji najlepši dani, plovidbom sa mojim prijateljima iz ,,Pajo brodovi“ i uživanjem u Jadranskom moru.
Dok prolazim zalivom Boke Kotorske svakako ne mogu da zaobiđem moje drugo omiljeno mesto u CG. Pri opštini Kotor (inače, moje treće omiljeno mesto u CG) nalazi se predivno primorsko naselje Perast, biser Boke Kotorske. Ovde se možete prošetati dugačkom ulicom duž obale i uživati u palatama, crkvama i kamenim kućama, ali se i okupati na jednoj maloj plaži. U samom centru nalazi se trg kojim dominira crkva Svetog Nikole sa ogromnim zvonikom visine 55m. Međutim, najlepši prizori sa Perasta su upravo oni ka veštačkom ostrvu, Gospa od Škrpjela. Da li ste znali da je ovo ostrvo nastalo nabacivanjem kamena na podvodni greben i da se taj običaj i dan danas poštuje svakog 22.7.? Tog dana, 1942. godine na grebenu je pronađena ikona Bogorodice sa malim Hristom i to je meštanima bio znak i povod za izgradnju crkve upravo na ovom mestu.
Perast vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim i verujem da ćete mu se vraćati baš kao što i ja to radim godinama.
Stigla sam i do najjužnije tačke Crne Gore. Ada Bojana je rečno ostrvo koje sa dve strane okružuje reka Bojana, a sa južne strane Jadransko more. 3km peščane plaže, plitko more, idealno za decu i za one koji vole da uživaju Ada Bojana predstavlja raj. Idealno je mesto za kajtsurfing koji je ujedno i najzastupljeniji sport u ovom delu CG, kombinacija surfovanja i paraglajdinga svakako privlači turiste i avanturiste. Ovo je omogućeno zbog vetra ,,maestrala“ koji je idealan za ovaj sport. Ono što je vrlo zanimljivo za ovo ostrvo jeste nastanak. Veruje se da se u XIX veku brod ,,Merito‚‚ nasukao između dva ostrva i da je taloženjem peska nastala Ada Bojana za koju kažu da konstantno menja svoj oblik.
Najveće jezero na Balkanskom poluostrvu nismo ni pomišljali da zaobiđemo. Površina jezera obuhvata 369 km² na kome se nalazi puno ostrva i poluostriva sa tragovima istorije i vredne kulturne baštine. Iako je jedno od najpopularnijih delova Skadarskog jezera Rijeka Crnojevića, mi smo ipak rešili da se uputimo u Virpazar. Ukupna dužina obale ovog jezera iznosi neverovatnih 168km od čega 58km pripada Albaniji. U ovoj nesvakidašnjoj oazi koja privlači sve ljubitelje prirode, nalazi se 48 vrsta riba od koje su najznačajnije: ukljeva, krap, karaš, ljolja, brcak, klijen, jegulja, kubla, cipl, skakavica. Takođe, Skadarsko jezero je pravi ptičiji raj u čijem ekosistemu danas živi i do 280 vrsta ptica od kojih je najpoznatiji kudravi pelikan (penac) koji je ujedno i simbol Skadarskog jezera. Ovde se mogu videti čak 14 srednjovekovnih pravoslavnih mastira i to čak neke možete posetiti ukoliko se upustite u plovidbu jezerom od sat, dva ili od 4 sata.
Ukoliko se nalazite u mestu Virpazar preporučujem vam da se popnete na renoviranu tvrđavu Besac sa koje se savršeno vidi prostranstvo i lepota Skadarskog jezera.
Kada su Turci pod vođstvom Numan paše Ćuprilića napali Crnu Goru 1714. godine, mošti Svetog Vasilija bile su sklonjene iz manastira i zakopane kod mesta Vražegrnci, uz reku Zetu. Nabujala reka je to mesto poplavila, ali su kaluđeri nakon godinu dana našli neoštećene mošti i vratili ih u manastir. Od tog događaja počinju i hodočasća u manastir Ostrog. Telo Svetog Vasilija u celosti počiva u ostroškoj isposnici. Manastir se sastoji iz Gornjeg i Donjeg manastira. Gornji manastir je smešten na strmoj litici i uvučen u stenu. Ovde se mogu videti dve crkve podignute u zidinama stena koje su oslikane. Ako volite da dolazite u CG često možete čuti od svojih prijatelja da pominju Svetog Vasilija uz reči „Slava mu i milost“. Ovde dolaze vernici ali i turisti drugih veroispovesti jer su čudotvorna dela Vasilija Ostroškog poznata i izvan granica Srpske Pravoslavne Crkve.
Selo Turčini koji se nalazi iznad Starog Bara, krije pravi biser ovog kraja. Uputili smo se od Bara ka ovom kutku u selu Turčini gde se nalazi vodopad. Negde sam pročitala da je naziv ovog vodopada Vrteljak, medjutim svuda se komunicira naziv Turčini vodopad, pa sam ga tako i tražila. Deo puta koji vodi do ovog mesta je asfaltiran i preporuka je da auto ostavite na parkingu u Starom Baru i krenete na uspon od 320m nadmorske visine, polu zemljanim, polu asfaltiranim putem. Uglavnom prijala nam je šetnja koja nije dugo trajala, možda nekih pola sata do 45min uz kratke pauze zbog osvrta na predeo u kome smo se nalazili. Uporno smo mislili da idemo do vodopada koje smo sve vreme sa puta posmatrali na višim nadmorskim visinama, a onda smo došli do table na kojoj je između ostalog pisao smer za Turčini. Na 5min od te table, skriven ispod krošnja drveća nalazi se vodopad, intenzivnog pada koji ispred sebe pravi bazen i dalje otiče ka kanjonu. Prava atrakcija je ljuljaška koja ovde visi tačno iznad ovog bazena i koju ovog puta nismo isprobali jer nismo poneli kupaće kostime a i malo je bilo hladnije tog dana u odnosu na prethodne. Ali leti, ovde je pravo rashlađenje i uživanje. Voda se može piti, njena temperatura je u ovom periodu oko 10°C dok je leti duplo toplija.
Sam naziv ovog mesta mi je bio zanimljiv i saznala sam da su Turčini dobili naziv od imena italijanske porodice Turcchini koja je nakad tu živela.
Plaža Jaz udaljena je od Budve oko 2,5km i uglavnom je šljunkovita, dok je u vodi peskovita. U sezoni na ovoj plaži teško da možete naći slobodnu ležaljku ili prostor gde možete staviti svoj peškir ukoliko ne poranite. Ali mi smo imali prilike da uživamo u praznoj plaži, tišini i da se kupamo u savršenoj vodi. Uvek sam se pitala zašto turistička sezona u CG tek počinje krajem juna tj. početkom jula kada je vreme ovde fenomenalno, a voda već u maju podnošljiva za kupanje. Uglavnom, mi smo sezonu kupanja na moru otvorili u CG i mogu vam reći da smo bili retki ali ne i jedini. Poneli smo naš rafting čamac, Bojan je kupio nova vesla uz pomoć kojih smo brzo i lako izašli iz uvale i upustili se u otvoreno more, bar na kratko.
Plaža se sastoji iz dva dela, jedan je dugačak 800m a drugi 400m. Spada u jednu od tri najduže plaže na crnogorskom primorju, a po mišljenju mnogih, ubraja se i u najlepše. Ovde se takođe nalazi i auto kamp, odmah iza plaže, u kapacitetu od 2000 mesta. Možda niste znali ali plaža Jaz zaštićena je kao Spomenik prirode III kategorije.
I da… stigli smo do jedne od mojih omiljenih plaža na crnogorskom primorju- Mogren. Plaža se sastoji od dve uvale koje su povezane prirodnim tunelom- Mogren i Mogren II, i ne zna se koja je uvala lepša. Kako su tog dana bili visoki talasi nismo mogli da ,,pustimo čamac‚‚ jer bismo se sigurno prevrnuli. Ali smo zato uživali u zvucima talasa i žutom pesku pola dana na jednoj uvali, a pola dana na drugoj. Iskreno da vam kažem… pala sam prilikom prelaska sa Mogrena na Mogren II, i to pri jakom udaru talasa u stenu pored koje smo morali da prodjemo da bismo prešli na drugu stranu. Nisam se povredila, čak je bilo i smešno. Kako me pad nije omeo uživala sam u savršenoj vodi, netaknutoj prirodi, malom broju turista i odličnom vremenu. Bojan je naravno istraživao desnu stranu uvale dok sam ja skoro pa zaspala. Kada smo trebali da se vratimo ka Budvi, bila sam posebno oprezna a i talasi više nisu bili toliko visoki.
Biogradsko jezero nalazi se u sastavu nacionalnog parka Biogradska gora, na visini od 1094m i često ga nazivaju srcem ovog nacionalnog parka. Ono što smo ovde zatekli jeste veliki broj turista u ovom periodu, čistu vodu u jezeru, guste šume, čist planinski vazduh. Nedaleko od jezera nalazi se staza koja vodi ka vrhu planine Bjelasice, na koju se ovog puta nismo penjali jer je na vrhu još bilo snega a nismo imali adekvatnu opremu. Dužina jezera je 870m a širina 260m. Maksimalna dubina je 12,1m dok je prosečna negde oko 4,5m.
Jezero je bogato ribom, posebno pastrmkom. Imali smo sreće da posetimo jezero kada nije prekriveno debelim slojem leda. Leti se ovde može iznajmiti čamac i uživati u srcu nacionalnog parka. Ostalo mi je još da vam kažem da se ulaz u nacionalni park plaća 3e po osobi, put do jezera je uređen i tu se nalazi parking za vozila. Pešačke ture su kružne i možete odabrati kojim ćete putem krenuti, svakako ćete se vratiti na isto mesto. Staze su uređene u dužini od 3km za koje vam je potrebno nekih sat vremena lagane šetnje gde ćete moći videti predele guste šume, čiste i bistre vode, par drvenih mostića i iz više uglova uživati u lepoti jezera i planini Bjelasnici.
Danas smo obišli Balkanski Olimp. Da bih vam dočarala ovo mesto moram da vam prepričam jednu legendu koju nam je kustos na Lovćenu ispričao.
Legenda kaže da je crnogorski kralj nadmudrio turskog sultana tražeći slobodu i nezavisnost za Crnu Goru tj. teritoriju do koje dosežu pogledi sa vrha Lovćena. Sultan, misleći da se sa vrha tog brda pogledom ne može obuhvatiti velika teritorija, obećao je crnogorskom kralju svu teritoriju koja se vidi sa vrha. Kasnije je shvatio kako ga je crnogorski kralj nadmudrio.
Volela bih da mogu da vam dočaram poglede i slike koje se pružaju sa ovog mesta: Jadransko more, Skadarsko jezero, Prokletije…, a kustos nam je takođe rekao da se sa Lovćena kada su vedra jutra može čak videti Italija. Na Jezerskom vrhu, podignut je muzolej Petru II Petroviću Njegošu, vladici, pesniku i crnogorskom valdaru. Njegošev mauzolej je najmonumentalniji spomenik na Lovćenu koje je Njegoš još za života izabrao za večni počinak. Do njega se dolazi krivudavim, asfaltiranim tačno iznad Kotora, pa se prilikom penjanja može uživati u prizorima Boke. Ulaz u nacionalni park se plaća 3e a ulaz u mauzolej 5e po osobi. Ispred same građevine očekuje vas parking, biletarnica i 461 stepenik kroz tunel do vrha planine.
Trsteno je svakako nalepša plaža za mene na crnogorskom primorju. Ambijent u kome je smeštena čini je nesvakidašnjom, zanimljivom i privlačnom. Tirkizno more, sitan pesak, uvala koja je duboko uvučena u kopno a savršena za postepeno ulaženje u vodu s obzirom da je plićak plaže dugačak oko 50m. Obala plaže široka je skromnih 200m, prekrivena je najfinijim peskom, u netaknutoj prirodi krije najlepše nijanse plavog mora. Nalazi se između plaže Jaz i Ploča i pretpostavljam da je u toku sezone ovde nemoguće naći mesto za odmor. Kada smo stigli imali smo prilike da vidimo samo radnike koji su renovirali kafić sa desne strane, koji je bio oštećen pod uticajem bura tokom zimske sezone. Postoje dva prilaza ovoj plaži, izaberite prvi, gde se spuštate do mesta gde možete ostaviti svoj auto. Mi smo izabrali drugi, gde je rampa bila otvorena i odakle smo posle malo teže izašli jer je izuzetno strm prilaz.
Možete pretpostaviti, u ovom periodu smo bili skoro pa sami na svim plažama. Na Trsteno plaži iskoristili smo lepo vreme i ,,pustili smo čamac‚‚ kako bismo istraživali uvalu i izašli malo na otvoreno more iz duboko uvučene plaže. Ima dosta pećina sa desne strane uvale i još par malih plaža na koje smo se kupali i uživali, napravili kratak predah od veslanja. Bojan je jednu sezonu radio u CG kao instruktor ronjenja pa mi je skrenuo pažnju da su baš uz tu obalu, naravno uz adekvatnu opremu, posmatrali korale, ribice, ježeve i istraživali uvale. Ovde se obično mogu videti brodovi i čamci ali je tog dana Jadranom plovio samo naš. Napomenula bih još da se ovde nalaze dva restorana maltene u stenama i iznad vode koja rade u toku sezone. Plaža je okružena stenama i mediteranskom vegetacijom i predstavlja pravi skriveni raj za uživanje.
Ostrvo Sveti Stefan je spoj hotela, ostrva i grada i upravo je u tome njegova jedinstvenost koja privlači turiste iz svih zemalja. Nekadašnje ribarsko selo, a danas najluskuznije, a za neke i najlepše letovalište na crnogorskom primorju. Ostrvo je povezano sa obalom uskom pešačnom prevlakom, a sa leve i desne strane staze nalaze se plaže sa sitnim peskom koje su u ovom periodu bile potpuno prazne i nesvakidašnje. Obično se u sezoni, sa desne strane staze prostiru ležaljke obližnjeg hotela koje se naplaćuju oko 100e po danu (ukoliko niste gost hotela), a sa leve strane je gradska plaža perkrivena peškirima i delom za ležaljke. Najlepše je ostrvo posmatrati sa vidikovca odmah iznad ostrva, ne sa magistrale, gde se sve lepo može videti. Na par stotina metara od Svetog Stefana nalazi se Kraljeva i Kraljičina plaža koja u ovom periodu nije bila zatvorena za posetioce tako da smo i tu mogli da uživamo u lepoti mora. Naravno, ponovo smo iskoristili period pre zalaska sunca jer tad more i nebo imaju posebnu boju. Ispada da je najbolje u CG na more otići u maju kada nema mnogo turista, kada je voda podnošljiva za kupanje, sunce nije jako a opet je vrlo toplo, a gužve na putevima nema u opšte. Svuda smo stizali jako brzo i tako smo pored Svetog Stefana prošli više od 5-6 puta i uživali u pogledu na najluksuznije letovalište.
Stari Bar je grad sa više od 2500 god. postojanja. Mediteranska klima, obilje voda i blagorodno polje u zavetrini Sutormana i Rumije, učinile su ovo područje jednim od najstarijih staništa civilizacija istočne obale Jadrana. Za Bar su se borili mnogi vladari, bio je u sastavu Zete, Vizantije, Duklje, njime su vladali Nemanjići, Balšići, Mlečani, a deo Otomanske imperije bio je 307 godina. Ovaj grad bio je povezan sa prekomorskim lukama, sa unutrašnjim Balkanom, imao je plodnu ravnicu i zaštićenost od napada s mora i upravo je to razlog zašto su svi želeli da ga osvoje. Prilikom oslobađanja grad je teško oštećen a dodatno ga je razrušio zemljotres 1979, godine. Danas on predstavlja muzej na otvorenom gde se mogu videti mnogi restaurirani objekti kao što su Carinarnica, Barutana, Palata, crkva svetog Jovana, Sat kula i mnoge druge.
Sa tvrđave se mogu videti atraktivni kanjoni Bunar i Međureč, a ispod tvrđave u Starom Baru pruža se kaldrmisana ulica sa brojnim interesantnim restoranima od kojih bih izdvojila ,,Konoba Bedem“. Bojan i ja smo se jednoglasno složili da je hrana izvrsna, a ambijent jedinstven i zanimljiv. Već ste verovatno primetili da ne preporučujem toliko poslastice za gurmane, ali kad preporučim znajte da je vrh vrhova 😊
,,Drsko je imala godina, koliko Kotor vekova“. Da li znate koliko Kotor ima vekova?
Prema nekim izvorima Kotor je nastao u doba 10-12. v. p.n.e. kada su Feničani vladali Sredozemnim morem. Tako da je ženska osoba, kojoj je posvećena Galijina pesma Kotor, imala oko 30 godina. Jako drsko!! Najlepši pogled na zaliv i Kotor pronašli smo na vrhu tvrđave Svetog Ivana. Stepenica po stepenica, i tako 6,4km do vrha tvrđave čije su zidine dugačake i više od 4km, isprepletene po stenama. Nalazi se na oko 280m nadmorske visine i treba preći 1426 stepenika koje smo mi za oko sat vremena uz kraće pauze prošli i imali prilike uživamo u panorami Bokokotorskog zaliva. Tokom celog puta smo se okretali ka zalivu i uživali u sve lepšim i lepšim prizorima. Preporučujem vam da krenete na vrh nakon 18h, kako biste prisustvovali predivnom zalasku sunca uz poglede na brodove, čamce, brojne krovove kuća starog grada i isprepletene ulice Kotora. Svu lepotu Boke uhvatili smo u jednom trenutku i složili se sa našim pesnikom, Aleksom Šantićem, koji je nazvao Boku nevestom Jadrana. Spomenula bih samo još jednu crkvu koju ćete imati prilike da vidite prilikom penjanja, a to je crkva Gospe od Zdravlja ili Spasenja Bogorodice koju su Kotorani podigli nakon epidemije kuge 1572. godine.
Za sam kraj naše posete Crnoj Gori ostavili smo neizostavnu šetnju od Budve do Svetog Stefana, obalom mora uživajući u zalasku sunca na najlepšim plažama ovog dela.
Budvanska rivijera je deo obale Jadranskog mora, dugačka 35km. Duž rivijere nanizano je 17 manjih i većih peščanih plaža počev od Jaza na severu do Buljarica na jugu. Sedište rivijere je Budva a može se uživati u 12,5km plaža. Kako smo malo kasnije krenuli u šetnju nismo uspeli da dodjemo do kraja rivijere ali smo za dobrih 4-5 sati uspeli da se prošetamo do Svetog Stefana i vratimo do centra Budve. Staze su fantastično uredjene i dogovorili smo se da naredni put kada budemo dolazili ponesemo bajseve i da se provozamo duž cele rivijere. Skoro sve plaže koje smo videli bile su široke, prekrivene sitnim šljunkom ili peskom i krećući se stazama pored plaže uživali smo u zvukovima talasa i toploj večeri. Tako nas je lepo ispratila Crna Gora.
