Ako ste se ikada pitali kako je to penjati se na vrh planine sa malom bebom onda ste na pravom mestu da to i saznate.
Danica ima 3 meseca i vec je osvojila Crni vrh na Divčibarima.
Evo kako je to izgledalo.
Krenuli smo čim je doručkovala i nakon 45min stigli do centra Divčibara. Krenuli smo na uspon, Bojan sa kengurom i Danicom, a ja sa jednim ogromnim rancem. Odabrali smo baš ovu planinu jer je lagana za penjanje i za prvi put mislim da je to pravi izbor. S obzirom da smo bili stacionirani u Lazarevcu ujedno nam je bila i relativno blizu. Laganim tempom smo išli nekih 15tak min i napravili kratku pauzu na prvom odmorištu koje nam se našlo na putu. Danici je to prijalo ali u to nismo ni sumnjali jer inače obožava da je u prirodi, a posebno voli da je neko nosi.
Nastavili smo ka vrhu i u medjuvremenu se Daca uspavala kod tate. Bojan je imao malo jači tempo, a ja sam pokušavala da ih sustignem. Sledeću pauzu smo napravili na samom vrhu, napravili par fotografija radi uspomena i nastavili dalje ka vidikovcu Velika pleća. Tamo smo rešili da napravimo malo veću pauzu (od 20tak min) kako bih mogla da nahranim Danicu. U mom velikom rancu imali smo ćebence tako da smo napravili pravi piknik. Pretpostavljate da smo tog dana bili atrakcija na planini i svi koji su nas videli nisu mogli da veruju da smo sa tako malom bebom krenuli do vrha.
Danica, koja je inače jako aktivna i razigrana beba je bila mirna, uživala je u prirodi koliko god je mogla i radoznalo posmatrala sve oko sebe. Bojan je bio u svom fazonu, u 5 brzini, ja sam trčala za njima bukvalno. Danici smo davali da dodiruje travu, lišće, kada bi je nešto posebno zainteresovalo, zastali smo i dali joj dovoljno vremena da pogleda. Sam vazduh je bio za nju drugačiji i dobar deo puta je spavala kod Bojana.
Jako dobro je sve prošlo i mi smo već počeli da planiramo osvajanje sledećeg vrha, čim nam se ukaže prilika.
Na šta treba da vodite računa ukoliko krećete na planinarenje ili možda samo dužu šetnju sa malom bebom (do 6 meseci) i šta poneti:
