Jedan od omiljenih vrhova koje sam osvajala više puta bio je na planini Rudnik. Ostrvica se nalazi na 758m nadmorske visine i sastavljena je od vulkanski, eruptivnih stena. Svojim oblikom i položajem ističe se u ovom delu Srbije i nesvakidašnje je videti vulkan u našoj zemlji.
Bile smo smeštene u Vili Etna na Ugrinovačkom putu, koja ima wellness centar sa zatvorenim bazenom u kome je temperatura vode 32 sepena i dva bazena na otvorenom. Više o našem smeštaju možete videti ovde.
Iako smo došle radi odmora i uživanja odlučile smo da obiđemo lokalitete koji se nalaze u blizini ovog mesta. Svakako mi je pažnju najviše privukla Ostrvica. Ako uključite navigaciju, vodiće vas najkraćim putem, ali to nije bio glavni put koji vodi do ovog vrha. Glavni put je asfaltiran, iz pravca Arandjelovca, mi smo išle nekim uskim, neasfaltiranim putem preko sela Zagrađe. Moram priznati da mi je bilo drago što nismo išle glavnim putem jer bismo onda propustile kreativnost meštana koji je pored puta pravio šaljive oznake.
Kolima smo išle sve dok je put bio prohodan, ostavile smo auto u selu, na 20tak minuta do glavnog uspona na vrhu i krenule ka njemu. Kada smo izašle iz šume ispred nas se našla prostrana livada na kojoj je dominirala vulkanska kupa, do polovine prekrivena stablima, a od polovine su se videle stene. Put do vrha je vrlo strm i preporučujem penjanje po suvom vremenu. U prvom delu kretale smo se šumom, gde je put bio klizav i na žalost drugarice su odustale što me nije obeshrabrilo, krenula sam sama do gore. Kada sam izašla iz šume bilo mi je lakše, jer je posle teren po kom sam se penjala bio od kamena i stena, bio je klizav ali ne toliko koliko u prvom delu.
Na drugoj polovini puta ka vrhu razvučene su čelične sajle kao dodatno osiguranje prilikom penjanja. Vrh se sastoji od nižeg i višeg dela koji su povezani uskom stazom. Niži deo nalazi se na severnoj strani i on je pristupačniji, nisu postavljene sajle već sam se pridržavala za stenu ukoliko je to bilo potrebno. Viši vrh, do kog sam planirala da idem, nalazi se na južnoj strani i tu su postavljeni klinovi i razvučene sajle koje olakšavaju penjanje, a mnogo više znače prilikom spusta.
Od podnožja do vrha je potrebno od 45min do 1h u zavisnosti od toga kojom se brzinom penjete.
Pogled je fenomenalan, a osećaj da sam se sama popela na vrh koji je tehnički zahtevan bilo je pravo iskustvo za mene. Odavde se vidi cela Šumadija.
Spust je bio zahtevniji od penjanja, a kiša mi je i te kako otežala. Ovo je bio sasvim ozbiljan poduhvat i bilo je potrebno isplanirati svaki korak. Tlo je bilo klizavo i u nekim momentima sam pravila jako sitne korake kako se ne bih povredila. Iako je spust dosta zahtevniji brže sam sišla nego što sam se popela.
Savet: Penjati se na Ostrvicu kada je vreme suvo i prethodnog dana nije padala kiša, poneti udobnu obuću, vodu i hranu koliko smatrate da je potrebno. Voditi računa gde stajete posebno u delu gde su postavljene sajle, planirajte svaki svoj korak i nemojte da brzate.
