Izuzetno lep kanjon reke Belice je svoju čistoću i atraktivnost zadržao pre svega zahvaljujući svojoj nepristupačnosti. Netaknuta priroda, jedinstvenost i retkost okruženja je prava poslastica za avanturiste i upravo ono što je mene privuklo da posetim ovaj kanjon i uputim se u ovaj deo Srbije.
Kako stići: Početna tačka odakle smo krenuli ka kotlovima reke Belice je selo Niševac. Ne postoji tabla ili oznaka koja usmerava ka kanjonu pa smo stali i pitali meštane koji odlično poznaju svoj kraj i koji su nam objasnili kako najlakše da stignemo tamo. Kucali smo: ,,Železnička stanica Niševac’’, navigacija nas je dovela do stanice u Niševcu gde smo se parkirali auto tačno ispred pruge, ne prelazeći je.
Uputili smo se prugom ka prvom u nizu kamenih tunela i mostova izgrađenih u Svrljiškoj klisuri. Na ovoj deonici nalazi se 32 tunela i skoro isto toliko mostova. U klisuri, od Niševca, reka se probija kroz strme stene koje dosežu i do 450m visine, prepune pećina iznad kojih se izdižu ostaci angičkog grada Svrljiga, a ispod kojeg se nalazi kupalište Banjica, nekada omiljeno izletište Rimljana i Turaka. Pogled na klisuru je neverovatan sa Svrljiškog grada o kome možete pročitati ovde. Pešačili smo prugom nekih 20tak minuta, brojeći tunele, jer do kotlova reke Belice se dolazi skretanjem sa pruge na put sa leve strane u pravcu Podvisa kada se krene iz Niševca, neposredno pre 7og tunela. Prošli smo 6. tunel i tražili smo sa sa strane čistinu koja liči na stazu, i naravno sve je bilo kako su nas uputili. Krenuli smo ka reci Svrljiški Timok i čuvenom kupalištu Banjica. Zatekli smo par pecaroša i iskoristili priliku da pitamo da li smo na dobrom putu. Rekli su nam da moramo preći reku Svrljiški Timok i nakon toga nastavimo nepreglednim putem pored klupica za odmor koje su se nalazile tik uz reku. Prešli smo reku koja je široka u tom delu 3-4m kako bismo došli sa druge strane odakle kreće kanjoning, reka je brza, negde klizava i hladna što smo i očekivali.
Reka Belica pre ulaska u Svrljiški Timok formira mali kanjon koji je specifičan po kotlovima, udubljenjima koja su nastala vekovnim kružnim kretanjem vode. Išli smo teško pristupačnim putem, svuda gde smo gazili bilo je vode sa oprezom gde stajemo. 10tak minuta smo se probijali kroz grane, celim putem smo išli kroz vodu dok nismo došli na čistinu odakle se moglo samo plivati dalje uzvodno ka kanjonu. Ovde smo ostavili stvari, jer sem nas nikog nije bilo i kroz vodu došli do prve stene odakle kreće penjanje i plivanje ka kotlovima. Što smo se više penjali to su kotlovi bivali sve uži, lepši i pravili su predivne vodopade. Videli smo preko 10 kotlova različitih obilka, dubine i širine povezani malim vodopadima. Najdublji je 4m i širine 10m koji smo morali da preplivamo da bismo prešli u naredni. Kako smo bili u avgustu, kanjon nije bio pun vode i mogli smo lakše da se krećemo. U proleće i jesen je kanjon najbogatiji vodom koja je čista i koja se može piti dok u letnjim mesecima može i potpuno da presuši. Ova avantura je za nas devojke bila malo zahtevnija ali je zato sa nama krenuo drug Milan koji nam je pomagao prilikom prelaska kotlova, dok smo se penjale a meni posebno pomagao kada sam silazila. Hvala puno Milane!!!
U nekim kotlovima smo videle vodene zmije pa smo pazile gde stajemo. Pojedini delovi kanjona imali su stepenice lakšeg penjanja, jer po stenama ne bi bilo izvodljivo s obzirom da su klizave od vode.
Kanjon reke Belice je pravi raj za avanturiste. Sledeći put ćemo ići u proleće kada vodostaj bude veći i kada će kanjon biti nepristupačniji.
Saveti:
Poneti vodu za piće, kupaći kostim, bilo bi dobro da imate gumenu obuću za kanjoning, ako nemate možete se penjati i u patikama, kao ja. Devojke, ako planirate na kanjoning obavezno pozovite muško društvo pošto je potrebna pomoć prilikom penjanja i spuštanja. Klizavo je, planirajte unapred svaki korak da se ne biste povredile.
