Prvi put sam otkrila čari raftinga 2017. godine i od tad ne propuštam priliku da za 1. maj kada je reka najuzbudljivija ali i u drugim mesecima rafting sezone, posetim moj omiljeni kamp ,,TARA-RAFT’’. Ove godine sam išla 2 puta, jednom u junu i sada u avgustu.
Kako moje putovanje kreće iz Beograda, odlučila sam da idem najlepšim putem do Bastasa, mesta gde se nalazi rafting centar, preko Bajine Bašte, Mitrovca na Tari, Višegrada, Foče. Uvek zastanemo kod Višegrada na ćevape, da uživamo na ćupriji, reci Drini i prošetamo Andrićgradom. Put od Višegrada do Foče je odličan, sa malo odrona, puno krivina, 30tak tunela i fenomenalnom prirodom. Uglavnom biram da idem u toku dana kako bih uživala u vožnji do kampa, ali ovog puta smo svraćale na Perućac pa smo krenule malo kasnije ka Bosni. 10tak km puta ispred samog kampa je izuzetno loš, makadam, sa nekim improvizovanim drvenim mostovima, ograničenje 10 na sat i vozila sam polako iako sam bila već mnogo puta ovde i put mi je poznat. Došle smo kasno uveče i proslavile smo rođendan moje najbolje drugarice Katarine, fantastična ekipa iz kampa mi je pomogla da joj priredim iznenađenje i u tome smo uspeli.
Ujutru smo ustale rano, lepo doručkovale i čekale da dođe vreme za rafting, koristeći lepo vreme na bazenu koji se nalazi u kampu, ispred naše kuće. Malo smo vežbale da veslamo i održavamo ravnotežu uz pomoć daske i vesla i tako nam je brzo prošlo vreme do polaska. Ivana, Nena i Daca su jako bile nestrpljive jer je njima ovo bio prvi spust. Uzele smo opremu i izašle na prostrani travnjak kampa radi brifinga.
Kako sam imala prilike da budem gost i u drugim rafting kampovima, videla sam da se brifing izostavlja ili je površan. Ovaj deo je izuzetno važan jer se upućuju veslači kako se drži veslo, kako se vesla, šta se dešava ako se čamac prevrne, ako neko ispadne sa čamca i slične stvari koje se dešavaju na raftingu.
Skiperi uvek savršeno dočaraju moguće situacije i demonstriraju na brifingu šta sve može da se dogodi na vodi. Daca je bila jako zanimljiva jer je pratila brifing u neverici, posebno kad je skiper prevrnuo čamac. Nakon toga krenule smo na najuzbudljiviji safari u životu. Ušle smo u džip, upoznale vozača Nikolu i krenuli smo ka mestu sa kog kreće spust. Da bih vam dočarala koliko smo brzo išli po makadamu, putevima na kojima nema asfalta, pored litice, reći ću da prosečnom vozaču do spusta treba sat i po vremena uzimajući u obzir gužve. Našem Nikoli je trebalo sat i po vremena da nas ostavi do mesta sa kog kreće spust i da se vrati u kamp. Kasnije su nam rekli da on vozi offroad trke i da je najbrži vozač koji vozi na rafting. Čekali smo ostatak ekipe nešto više od pola sata 😀 Bila sam na safariju u Egiptu, Tunisu, Dubaiju, Tenerifima… ali ovakav safari još nisam doživela. Hvala puno Nikoli na ovom iskustvu. Sigurna sam da Ivana ne misli isto kao i ja jer joj je baš teško pao put i u opšte joj nije bilo sve jedno. Kako bilo, stigle smo i odmah se ohladile u reci dok smo čekale ostatak ekipe i našeg skipera, Puhalo Nemanju. Dovukli smo čamac do vode i polako ušle. Nemanja je u početku bio jako nepoverljiv jer je u čamcu bilo samo 5 žena, od toga 3 idu prvi put i jedna je neplivač. Čim smo prešli prvi buk sve je bilo lakše. Spust je trajao 4 sata, uživale smo u svakoj sekundi na Tari i hvala što nam je priredio izenanjedja u vidu okretanja čamca u bukovima. Predstavio nam je sve značajne bukove: Brstanovički, Borovi, Ćelije, Vjernojevići, Milutinov kamen Čegrlo, Debelo josje i Granica, od kojih je najpoznatiji buk Borovi a najnezgodniji Ćelije. Pokazao nam je gde se nalazi najdublja tačka reke u ovoj deonici (gde smo se spuštali), videle smo ostatke mostova i naučio nas je kako se zove ono crno na vrhu vesla- t grip.
Imali smo jedno ispadanje nenamerno i par namernih kada nam je bilo dozvoljeno da se kupamo. Kada sam bila u junu, mogu slobodno reći da sam više bila u vodi nego što sam bila u čamcu i veslala, stalno sam ispadala jer se nisam držala ali i namerno radi osveženja i demonstrirala sam u vodi i bukovima sve ono što su nam pokazivali na brifingu. Postoji i šala koju sam tada naučila, kada sam više u vodi nego na čamcu skiperi kažu: danas je bukirala. Za to je zaslužan moj tadašnji skiper, Srđan Škobo, koji je namerno okretao čamac kako bismo ispadali i koji je koristio svaku moguću situaciju da me ubacuje u vodu. Nezaboravno iskustvo.
Napravili smo par pauza u toku spusta i skiper nas je čak pohvaliio da smo veslale bolje od polovine momaka koje je vodio na spust. Bile smo sinhronizovane i na kraju jako zadovoljne raftingom.
Zašto se uvek vraćam sportsko-rekreativnom rafting centru ,,Tara-Raft’’?
On je prvi zvanično registrovani rafting klub na komercijalnoj osnovi u Bosni i Hercegovini.
“TARA-RAFT” je osnovan I registrovan 2001. godine.
Trenutno je “TARA-RAFT” najrazvijeniji rafting centar u regionu koji zapošljava isključivo licencirane IRF (International Rafting Federation) vodiče gde organizaciju i tok raftinga vrše i nadziru licencirani Trip leader-i. Tokom cele godine se organizuju škole raftinga i vrše obuke za vodiče početnike. U našoj rafting kući se nalazi i jedini Instruktor raftinga u BiH, licenciran od strane IRF. Pored toga, jedini je kamp na Tari koja zapošljava safety kajakaše koji obezbeđuju svaki rafting spust. Uz rafting, kao osnovnu i polaznu delatnost, trude se dan razviju kajaking, kanuing, kanjoning, motorbajking i planinski turizam na Zelengori, planini bogatoj raznovrsnom florom, faunom I vodom, koja se nalazi u sklopu Nacionalnog parka “Sutjeska”.
Kamp je baza RAFTING CENTRA “TARA-RAFT”, nalazi na magistralnom putu Foča – Nikšić, 20km udaljen od Foče, prema Šćepan polju, graničnom prelazu sa Crnom Gorom.Mesto na kom se nalazi kamp se zove Bastasi, po selu koje se nekada tu nalazilo. Danas su Bastasi pretvoreni u veliki kompleks sa nekoliko nezavisnih rafting centara i kampova.
Kamp je površine oko 10000m2 i obuhvata pripadajući obalni prostor toka Drine u dužini od oko 300m. Na stotinu metara nizvodno od kampa reka Sutjeska se uliva u Drinu. Prostor kampa se sastoji od nekoliko celina: prijemni i parking prostor, rekreativni prostor sa sportskim terenima i bazenom, prostor predviđen za smeštaj gostiju u kolibama, zona za šatore i kampovanje, restoran – terasa na obali Drine, plaže i prostora za šetnju. U sklopu kampa obezbeđen je i parking prostor za 50 automobila.
Svi gosti u ovom centru su dočekani uvek vrlo ljubazno, ekpa je odlična, skiperi najbolji. Uvek ću rado dolaziti ovde na rafting jer sam uvek srdačno dočekana, ispoštovana, priređuju mi nove avanture, premašuju moja očekivanja. Posebno hvala Mirku koji je upoznat sa mojim avanturističkim duhom pa u skladu sa tim organizuje ekipu sa kojom idem na spust. Puno hvala Nemanji koji nas je ovog puta bezbedno spustio ali i par puta iznenadio okretanjem čamca u bukovima i hvala Srđanu koji uvek drži atmosferu na nivou, najluđem skiperu u ovom delu Evrope.
Ako ne odem još jednom do kraja godine eto mene u maju 2021. sa novim avanturama i novim blogom.
Saveti
Ukoliko vi vozite, krenite odmorni na put, očekuje vas dosta krivina i odrona, posebno pred kamp. Ponesite toplu garderobu, uveče je hladno bez obzira što je leto. Na sam spust ponesite flašicu da punite vodu iz reke gde veslate, voda je čista i može se piti. Obuku za spust pratite pažljivo, doživećete minimum 50% stvari koje se objašnjavaju prilikom spusta.
