Bojanov i moj odmor u BIH nastavio se u Mostaru. Nakon posete vodopadu Kravica odlučili smo da obiđemo jedan od najsunčanijih gradova Bosne i Hercegovine. Leti u ovom gradu temperature dosežu i do neverovatnih 40 stepeni. Mi nismo bili toliki ekstremisti pa smo u najtoplijem delu dana pronašli rashlađenje u okolini Mostara na vrelu Bune, dok smo u jutarnjim i večernim satima obilazili prelepi Mostar.
Rezervisali smo 2 noćenja u hostelu Musala, bili smo odusevljeni lokacijom i smeštajem koji smo imali, a domaćin je bio vrlo ljubazan i učtiv. U sklopu smeštaja imali smo i parking te nismo morali da brinemo o tome. Na 10 min laganog hoda bili smo udaljeni od simbola i duše Mostara ali i cele BIH, Starog mosta. Jedan od najvrednijih kulturno istorijskih spomenika u svetu pod zaštitom je UNESCO-A i nalazi se u samom srcu grada. Most je sagrađen od strane Turaka 1566. godine i uništen je u ratu 1993. godine. Obnovljen je 2004. a zanimljivo je to da su korišćeni uglavnom originalni delovi mosta koji su bili obeleženi brojevima i tako sklapani prilikom obnove. Kroz Mostar protiče reka Neretva i najpoznatiji događaj vezan za ovaj lokalitet je skakanje sa Starog mosta u reku Neretvu. Imali smo priliku da prisustvujemo jednom od takvih skokova u modrozelenu reku. Grad odiše posebnim sjajem, hodali smo po kamenom tlu, prelazili most sa jedne strane na drugu, uživajući u restoranima odlične kuhinje i pogledom na ovaj predivni grad. Za mene je Mostar najlepši grad u Bosni i želela sam da što više vremena provedem lutajući ulicama i sokacima ovog grada. Svi su bili vrlo ljubazni a sve što smo probali bilo je izuzetno ukusno, poklone koje smo ovde kupili bili su najdraži našim porodicama. Osim Starog mosta obišli smo i Krivu ćupriju koja se nalazi na 180m od Starog mosta, odmah pored našeg omiljenog pub-a- Black dog pub, koji svako veče za vreme leta organizuje fantastične svirke ispred Krive ćuprije, smešteni na bedemima mosta, uživajući u dobroj muzici i fantastičnoj atmosferi.
Kriva ćuprija se nalazi na reci Radobolji, mestu gde je njeno ušće u Neretvu i podseća na minijaturnu verziju Starog mosta. Sagrađena je 1558. godine (8 godina pre Starog mosta) kao uzor na poduhvat koje je majstore tog vremena tek čekao. U poplavi 2001. godine je uništena ali sada je ponovo obnovljena i prava je slika i prilika ovog dela starog grada.
Svakako nemojte propustiti priliku da obiđete stari grad i zalutate ulicama uživajući u prodavnicama, restoranima i tražeći najlepše poklone za prijatelje i rodbinu.
U starom gradu nalazi se Koski Mehmed- pašina Džamija za koju kažu da je najposećenija džamija u Bosni i Hercegovini. Nalazi se na levoj obali reke Neretve, između reke i ulice Kujundžiluk, oko 150m od Starog mosta. Kako nas je put vodio ka srcu Mostara odmah pored Džamije, više puta smo prošli pored nje i uverili se u autentičnu arhitekturu na ovom mestu od istorijskog značaja.
Predlog: ukoliko idete leti, izbegavajte popodnevne šetnje po Mostaru jer su dani izuzetno topli. Najbolje vreme za obilazak Mostara tokom leta je nakon 17h i u ranim jutarnim časovima.
Nakon prve ture obilaska grada, uputili smo se ka vrelu Bune, jednom od najvećih izvorišta u Evropi. Nalazi se na 8km od Mostara, a put do vrela možete pogledati ovde.
Naišli smo na veliki parking gde smo ostavili auto i platili parking- 4KM. Sišli smo 200m nizbrdo i osluškivali šumove reke. Prešli smo most koji je vodio do restorana tik uz reku i iza restorana pronašli put do samog izvorišta Bune. Izvor se nalazi na 64m nadmorske visine, tok reke dug je 9km nakon čega se uliva u Neretvu. Vrelo daje 30 kubnih metara vode u sekundi i kao što sam spomenula, jedno je od najvećih vrela u Evropi. Voda izvire iz pećine u podnožju brda Hum a pored samog izvorišta nalazi se Tekija sagrađena u turskom stilu i za koju moram da dodam da je savršeno uklpljena u ovaj ambijent. Ostali smo na ručku, u restoranu Fajić, to je prvi restoran na koji nailazite kada idete ka izvoru. Bojan i ja smo se složili da je hrana u ovom restoranu nešto najbolje i najukusnije što smo probali kada je reč o ribljim specijalitetima.
Nakon ručka, kada se temperatura malo spustila, rešili smo da krenemo do Stjepan grada koji se nalazi odmah iznad vrela Bune. Meštani su nas savetovali da je bolje da ne idemo pešaka jer se na ovom prostoru nalazi mnogo zmija, poslušali smo savete meštana jer smo mi prethodno hteli da pešačimo od vrela do Stjepan grada. Kako smo rešili da idemo kolima, bilo nam je potrebno oko 5min da naiđemo na tablu koja nas dalje upućuje na krivudavu pešačku stazu do napuštenog grada. Uspon je bio blag, trajao je oko 10tak minuta, krivudavim, uređenim kamenim putem sa rukohvatima u pojedinim strmim delovima. Ispred samog grada, na ulazu, dočekala nas je zmija!!
Napomena: pazite gde stajete, kuda idete, ponesite vodu obavezno i obujte udobnu obuću, izbegavajte sandale i papuče prilikom posete gradu.
Tvrđava hercega Stjepana Kosače, Bona, Stjepan grad, Šćepan grad, Stari grad Blagaj su nazivi za ostatke grada, smeštenog na vrhu brda iznag Blagaja. Tvrđava je opasana tvrdim bedemima s nazubljenim vrhovima i zanimljivo je da je 2003. godine proglašena nacionalnim spomenikom BIH. Odavde se pruža neverovatan pogled na Blagaj, reke Bunu i Neretvu, sa nadmorske visine od 310m. Legenda kaže da je herceg Stjepan ovde zakopao svoje blago pa da je po tome Blagaj dobio ime. Mi nismo naišli ni na kakvo blago ali smo sreli još dosta zmija, mnogo kamena i napuštene visoke zidine. Zanimljivo je da nismo videli nikog prilikom obilaska, te smo imali prilike da sami uživamo u divnim predelima koji su se prostirali ispod grada.
U ranim večernjim časovima vratili smo se u Mostar, uživali u zalasku sunca na Starom mostu, uz muziku i ukusnu večeru, upijajući svaki momenat koji nam je ovaj grad priredio.
