Blizu grada Cazin u BIH, nalazi se srednjovekovna tvrđava Ostrožac, koja je od Bihaća udaljena 15tak km. Od Cazina do tvrđave prošli smo krivudavim putem koji vodi uzbrdo do tvrđave, savetujem da polako vozite u ovoj deonici. Do skretanja sa magistralnog puta ka Cazinu prolazili smo pored predivne Neretve, kroz klisure i visoke stene, zastajkujuci prilikom mimoilaženja kamiona jer je put jako uzan.
Stigli smo do ulaza u tvrđavu, parkirali auto ispred i platili ulaz 2KM po osobi. Ispred nas se prostirala predivna zbirka skulptura na travi, unutar zidina stare tvrđave. Ova jedinstvena galerija na otvorenom krasi prostrano dvorište sa preko 130 monumentalnih kamenih skulptura. Trava je odlično održavana, tako da smo mogli svakoj skulpturi da priđemo i pogledamo izbliza.
Kako smo prilazili poslednjim skulpturama, otkrivalo se još jedno dvorište gde se nalazio dvorac koji nas je motivisao da dođemo ovde. Ispred samog dvorca naišli smo na isto tako uređeno dvorište i par skulptura. Ovaj kompleks je specifičan po tome što je zidan tokom 4 perioda. Najstariji deo je izgrađen 1286. godine i mogu vam reći da sam dvorac nije odoleo vremenu. Spoljašnjost me je oduševila, podseća me na neku bajku što ne mogu reći za unutrašnji deo koji je vidno ruiniran. Išli smo po sredini hodnika jer su se zidovi odlamali i bilo je dosta rupa. Ima dosta prostorija za razgledanje, ali smo bili jako pažljivi kako ne bismo i mi dodatno nešto oštetili ili se povredili samim hodanjem po uništenom podu. Zidovi su bili išarani grafitima i sve u svemu dvorac je u jako lošem stanju. Priroda koja okružuje ovu srednjovekovnu tvrđavu je sama po sebi mamac da jednom odlučite da posetite Ostrožac.
Anegdota sa putovanja: Ka Ostrožcu smo krenuli iz Trebinja. Kada sam ukucala mesto na navigaciji, videla sam da nam je potrebno 2 sata, i pomislila sam -super. Došli smo do odredišta ali nigde nismo videli tvrđavu ili dvorac. Bilo mi je već sumnjivo, stali smo da pitamo u nekoj prodavnici da nas upute. Žena me je gledala kao da sam poludela, odgovorila je: ,,Nema ovde nikakve tvrđave!“Pomislila sam- dobro, možda meštani zovu dvorac, pa sam pitala: ,,U redu a gde je dvorac?“, gospođa me je bukvalno gledala kao sa Marsa da sam pala: ,,Nema dvorca ovde!!“… Ništa mi nije bilo jasno, dok je Bojan umirao od smeha u kolima, videvši reakciju prodavačice. 5 min nakon toga, kada smo stali da sipamo gorivo, radnik na pumpi je čuo naš razgovor i rekao je: ,,Tvrđava Ostrožac je na 320km odavde, ovo je mjesto Ostrožac, a tvrđava je gore na sjeveru!“
