U blizini Radan planine, na oko 30km od Kuršumlije a 89km jugozapadno od Niša, nalazi se lokalitet za koji sam sigurna da su skoro svi državljani naše zemlje čuli ali samo retki posetili. Đavolja Varoš je od 2010. godine ušla u uži izbor novih 7 svetskih čuda i time je postala poznata i van okvira naše zemlje pa se nemojte začuditi ukoliko prilikom posete primetite veliki broj turista iz različitih delova sveta. Ovo mesto jedno je od najneobičnijih mesta u Srbiji. Karakterišu ga dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, visine do 20 metara i prečnika do 3 metra, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.
Krenuli smo ka Đavoljoj Varoši nakon provedenog dana na kanjoningu i obilasku Svrljiške klisure i nakon prespavane noći u Nišu. Na ovom putu nalazi se značajan lokalitet, arheo park Pločnik, na kome su zabeleženi prvi znakovi metalurgije u Evropi. Više o ovom mestu možete pročitati u mom sledećem blogu.
Trebalo nam je nešto manje od dva sata da stignemo do parkinga ovog spomenika prirode od Niša. Izlet kao što je ovaj, najbolje je planirati u sopstvenoj režiji kako biste imali dovoljno vremena da polako sve obiđete, zastanete, slikate se bez ometanja ostatka grupe. Parking mesta nisu obeležena ali je prostor veliki i može se naći mesto čak i kad su gužve. Na samom početku nalaze se prodavnice suvenira i toalet. Suvenire kupite u povratku da ih ne biste nosili u toku obilaska. Prešli smo jedan most i tu se nalazi kućica u kojoj smo kupili karte za ulazak u Đavolju Varoš, koje su koštale 350 dinara po osobi. Korisno je uzeti flajer na kome možete videti mapu svih lokaliteta koji su značajni za obilazak. Najpre smo naišli na galeriju koja nam nije bila zanimljiva i nastavili smo uzvodno od galerije, pratili smo Žuti potok i naišli sa desne strane na prvi od četiri rudnika. U blizini ovog rudnika nalaze se još tri rudarska okna iz kojih su u 13. veku eksploatisane rude bakra, gvožđa i zlata.
Nastavili smo dalje ka prvom fenomenu po kome je ovaj spomenik prirode I kategorije prepoznatljiv- Crveno vrelo. Ono prestavlja atraktivnu hidrološku pojavu. Mineralizacija izvora je 4,372 mg/l, a PH vrednost je 3,5. Specifično je da u svetu postoje još tri ovakva izvora, jedan u Rusiji i dva u Italiji. Voda sa ovog izvora se ne koristi jer nije dovoljno ispitana, bogata je aluminijumom, gvožđem, bakrom i sumporom. Upravo zbog prisustva velike količine gvožđa vrelo je naranđžasto-crvene boje vode kao i okvir u kome ona protiče. Videli smo da ljudi u ovaj izvor ubacuju novčić, zamišljajući želju, pa smo i mi isto uradili.
Drugi fenomen nam je bio mnogo privlačniji i upravo je on bio razlog našeg dolaska. Da! U pitanju su peščane piramide visoke i do 20m, prečnika 3m. Ovde se nalaze dve jaruge, Đavolja i Paklena koje imaju 202 impozantne kamene figure koje odolevaju vremenu. Iz daleka, dok smo išli ka njima, kada smo ih ugledali bile su impresivne. Prešli smo neki improvizovani most od kamena i nastavili ka prvoj terasi, sa leve strane, na kojoj smo videli Đavolju jarugu. Iako smo se kasnije popeli na vidikovac 2, koji se nalazi na 693m nadmorske visine i sa kog se pruža pogled na ceo kompleks zemljanih figura, pogled sa tačke Đavolja jaruga je ostavio jači utisak na mene. Ovde smo napravili par fotografija, približili smo se malo više ovim piramidama, teren je strm i sitni kamenčići otežavaju penjanje i dosta su klizavi. Do svih vidikovca stiže se stepenicama i prilikom penjanja imate prostor za odmor. Uputili smo se ka najvišoj tački sa kog su se videle sve figure. Ovde je već bilo dosta turista shodno tome da je bio vikend, i nismo se previše zadržavali na ovom mestu. Sa vidikovca 2 se odlično vidi Paklena jaruga sa manjim brojem figura u koju je erozivni proces tek započeo nazivajući ga i Mlada Đavolja Varoš. Proces formiranja Đavolje Varoši i danas traje, što dokazuje Paklena jaruga. Erozija zemljišta se nastavlja, tako da se pojedini stubovi ruše ili menjaju oblike a formiraju se novi.
Od drugog vidikovca uputili smo se stepenicama ka Crkvi Svete Petke. Ona je sagrađena 2010. godine na temeljima crkve iz XIII veka. Prvo šta smo primetili bilo je drveće obloženo belim maramicama i tkaninama vezanih u čvorove. Postoji verovanje da uzmete parče bele maramice, zamislite želju i vežete za drvo, kako bi sve muke i problemi ostali zavezani u čvor u Đavoljoj Varoši. Ove maramice se zakopavaju u zemlju nakon 7 dana. Nismo hteli da propustimo priliku i zamislimo još po jednu želju, prva je bila kad smo bacili novčić kod izvora.
Legende o Đavoljoj Varoši
Prema jednoj legendi, peščane piramide predstavljaju okamenjene svatove koji su hteli da venčaju sestru i brata. U ovim krajevima živeli su pobožni ljudi u miru i slozi. To se đavolu nije svidelo pa je smislio plan da oženi brata i sestru. Svatovi su krenuli ka crkvi kako bi ostvarili ovaj naum i Bog ih je skamenio zajedno sa đavolima i tako sprečio da se sprovede ovaj pakleni plan koji je izvan zdravog ljudskog razuma. Najveća figura koju vidite u Đavoljoj jaruzi predstavlja barjaktara a iza njega dve figure koje se nalaze, maldu i mladoženju. Sve ostale figure predstavljaju svatove.
Prema drugoj legendi, zemljane figure predstavljaju okamenjene đavolje koji su ljudi dugo nosili na leđima a koji su im donosili zlo. Njih su se otarasili kada su prenoćili jednu noć pored crkve Svete Petke koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura.
Koja god legenda vam se sviđa pouka je uvek ista, duša se nikad ne preda đavolu i izvoru zla i poroka. Lokalitet „Đavolja Varoš“ je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite – spomenik prirode. Ukupno je zaštićeno 67 ha površine
Saveti
Ponesite vodu sa sobom, udobnu obuću zbog penjanja stepenicama i obiđite sve vidikovce. Bilo bi dobro da idete o sopstvenoj režiji sa noćenjem u nekom od mesta u blizini Đavolje Varoši. Svratite u restoran ,,Dva ambara“ u kome je hrana odlična a ambijent fantastičan.
